Suplementi u ishrani koliko su zdravi i korisni

Suplementi u ishrani su sve traženiji, što za jačanje imuniteta, mršavljenje, sagorevanje masti, ali i za povećanje mišićne mase. Nema dovoljno dokaza da dodaci ishrani imaju neke neverovatne moći za naše zdravlje, ovo potvrđuju mnogobrojna naučna istraživanja. Naime, vitamini ili minerali neće sprečiti nastanak bolesti, osim ako ih ne uzimaju ljudi kojima je dijagnostikovan njihov deficit u organizmu.

Farmaceutske kuće iz godine u godinu preplavljuju tržište raznim suplementima, tvrdeći kako su nam neophodni ukoliko želimo da budemo zdravi, snažni, lepi.

Sudeći po količini novca koja se na globalnom nivou troši na vitaminske dodatke, jasno je da su ovi proizvodi i te kako traženi. No, dilema uvek postoji. Dok jedni smatraju da je to nužan izdatak, drugi su uvereni kako je reč o čistom bacanju para. Koliko su dijetetski suplementi i dodaci ishrani, zapravo zdravi i korisni, saznajte u nastavku..

Kada se dodaci ishrani trebaju uzimati?

Dijetetski suplementi služe za održavanje ili podizanje nivoa određenih hranljivih sastojaka u organizmu. Sadržaj koji se unosi suplementacijom već se nalazi u ljudskom telu i u svakodnevnoj ishrani, samo u količini
koja je neophodna za njegovo dalje i normalno funkcionisanje.

Suplementi u ishrani predstavljaju dodatak, tj koncentrovane minerale ili vitamine i najčešće su dostupni u vidu tableta. Iako se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, nije na odmet prethodno potražiti stručan savet i dobro se informisati o svim bitnim činjenicama.

Šta je potrebno znati pre nego što posegnete za vitaminskim ili mineralnim dodatkom?

Lekari obično preporučuju uzimanje suplemenata u situacijama kada postoji određeni zdravstveni problem. Oni su pri tom povezani s manjkom vitamina ili minerala. Među njuma su najčešći:

1. Nedostatak gvožđa,
2. Manjak vitamina D,
3. Oslabljen imunitet (nakon teške bolesti, terapija određenim lekovima, iscrpljenost organizma…),
4. Kada postoje restrikcije u ishrani (npr. alergije, intolerancija …),
5. U slučaju neadekvatne ishrane usled loših prehrambenih navika,
6. Kod žena koje su u drugom stanju i dojiljama.

Generalno, dijetalni suplementi se uzimaju s ciljem da podignu energiju, uspore starenje, smanje rizik od hroničnih oboljenja. Nisu garancija dobrog zdravlja.

Mnogi ljudi, svesni da se usled brzog tempa života neredovno i neadekvatno hrane, svakodnevni meni „obogatili“ su bočicama u kojima se nalaze kalijum, kalcijum, magnezijum, vitamini A, C. Neki se na taj korak odlučuju kako bi obezbedili dovoljno hranljivih materija (jer ne jedu često sveže voće i povrće), dok ima i onih koji veruju da će tako ojačati imunitet i zaštititi se od bolesti.

Suplementi u ishrani  mogu biti korisni u slučaju deficita određenog vitamina, gde bi za oporavak bilo potrebno dugo vremena i ogromne količine određene hrane. S druge strane, dobiti hranljive sastojke direktno iz pilule zvuči kao jednostavno rešenje, ali ovi dodaci nisu i ne mogu biti garancija dobrog zdravlja.

Šta ako se pretera sa dnevnom dozom?

Ukoliko se uzimaju u dozama većim od preporučenih, dijetalni suplementi mogu biti opasni po zdravlje i život. Vitamini su nam svakako potrebni, ali nikako u prevelikim količinama – u tom slučaju mogu imati toksično dejstvo.

Sveže voće i povrće ipak su bolji izbor

Dobro zdravlje obezbeduju presvega pravilna i raznovrsna ishrana, redovna fizička aktivnost, psihički mir. Preporučljivo je da se neophodni vitamini i minerali uzimaju iz hrane, ne iz suplemenata, a u tom smislu
prednost imaju sveže voće i povrće, riba i druge zdrave namirnice.

Preveliku dozu vitamina moguće je uneti samo putem dodataka u vidu tableta (jer su vitamini koncentrovani i uzimaju se zasebno), ali ne i hranom. Teško je zamisliti čoveka koji će pojesti nekoliko kilograma voća ili više komada šargarepe. Čak i kada bi to učinio, posledice bi bile minimalne (ako bi ih uopšte i bilo), što se ne može tvrditi ukoliko bi uzeo previše sintetičkih suplemenata.

Pet porcija voća i povrća dnevno osigurače vam optimalnu dozu vitamina i minerala. Kada se kuva, povrće gubi hranljiva svojstva, pa je najbolje pripremati ga na pari. Meso je bolje grilovati nego pržiti. Poželjno je izbegavati velike količine kafe, jer kofein sprečava telo da apsorbuje vitamine i minerale (pre svega gvožde).

• Jedite hleb od integralnog brašna sa dodacima zdravih semenki. Dva ili tri puta nedeljno večerajte ribu. Masna riba (svež losos, tuna, pastrmka, skuša, sardina, haringa) ima najviše hranljivih materija. Izbegavajte mesne prerađevine.

Najbolji vitaminski suplementi i zašto su važni

Vitamini su izuzetno bitni za pravilno funkcionisanje organizma. Igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja:

-vitamin C ojačava imunitet i gradi vezivna tkiva,

-vitamin A štiti kožu i podstiče rast,

-vitamini iz čuvene B-grupe čuvaju nervni sistem i dižu energiju,

-vitamin D jača kosti.

Idealno bi bilo da se unose putem hrane, u slučaju njihovog deficita preporučuju se vitaminski suplementi za imunitet.  Bez obzira na to unosite li previše ili premalo vitamina, narušićete zdravlje, te je važno biti odmeren i oprezan, posebno kada je reč o vitaminskim dodacima.

Mada su multivitamini najrasprostranjeniji dodaci ishrani, nema dokaza da ljudi imaju koristi od njih, dok su neke studije pokazale da čak mogu biti štetni. To se pre svega odnosi na suplemente koji sadrže vitamin B6, folnu kiselinu, gvožđe, magnezijum i bakar.

Ako je za utehu, reč je o studijama koje nisu uzele u obzir to da mnogi ljudi uzimaju velike doze vitamina tek kada se razbole. Ukoliko ishrana sadrži dovoljno svežeg voća i povrća, pomenuti vitaminski suplementi nisu potrebni.

Budite oprezni sa vitaminom C

Tablete vitamina C uglavnom su neškodljive. Ipak 200 mg i više može povećati rizik od kamena u bubregu. Potpomaže zaceljivanje rana, ojačava vezivna tkiva i održava ćelije zdravim. Uprkos tome, nema dokaza da je koristan i u vidu suplemenata.

Postoje istraživanja, sprovedena na više hiljada muškaraca, koja ukazuju na vezu između unosa veće količine suplemenata i pojave kamena u bubregu. Dodatan unos vitamina C nije potreban ako jedete dovoljno voća i povrća.

Ne preterujte ni sa vitaminom E

Nalazi se u orašastim plodovima, kvascu, pšenici i uljima. Ključan je za zdravlje ćelija. Poželjna dnevna doza
iznosi tri do četiri miligrama.

Hrana bogata vitaminom E štiti od bolesti srca, ali nema dokaza da to čine i vitaminski suplementi.  Smatra se da preterani unos tog vitamina povećava rizik od srčanih oboljenja i raka prostate.

Kako se doziraju suplementacije minerala

U slučaju nedostatka kalcijuma

Ovaj mineral štiti kosti, pa je naročito potreban sredovečnim i starijim osobama. Odraslima se preporučuje
700 mg kalcijuma dnevno (čaša jogurta ili mleka). Suplementi kalcijuma mogu biti opasni, naročito za ljude
starije od 50 godina. Starije osobe teže ga apsorbuju, pa umesto u kostima, kalcijum može završiti u arterijama, te doprineti njihovom očvršćivanju i riziku od srčanog ili moždanog udara.

Kako biste unosili dovoljne količine ovog dragocenog minerala na najprirodniji mogući način, pročitajte naš članak: u kojim namirnicama ima kalcijuma..

Šta ako vam nedostaje selen?

Ovaj mineral nalazi se u morskim plodovima, mesu i žitaricama. Nedostatak selena u organizmu povezuje se s pojavom rane demencije i slabljenjem imuno-sistema. Muškarcima je potrebno svega 0,75 mg dnevno a ženama 0,6 mg, što je količina koja se može dobiti iz svakodnevne ishrane.

Unos većih doza povezan je s nastankom dijabetesa tipa 2, tako da se dijetalni suplementi trebaju uzimati u preporučenim dozama.

Manjak beta karotena

Reč je o pigmentu koji daje narandžastu i žutu boju voću i povrću. Telo ga pretvara u vitamin A, koji je ključan za dobar vid, zdravu kožu i jak imunološki sistem.

Prirodan je antioksidans, uzima se kao prevencija raka, ali nema dokaza da suplementi beta karotena imaju zaštitno dejstvo. U većim dozama je štetan (može koži dati narandžasti ton, izazvati vrtoglavice te bolove u želucu i zglobovima).

U slučaju da vam nedostaje gvožđe

Suplementi gvožđa nisu štetni ukoliko se konzumiraju u preporučenim količinama. Ljudi koji jedu hranu bogatu tim mineralom nemaju potrebu za njima, ali ih anemične osobe moraju dodatno unositi.Uvek se posavetujte sa svojim lekarom pre uzimanja preparata sa gvožđem i tražite preporuke za doziranje.

Previše suplementacija može biti štetno, čak opasno, te izazvati mučninu, proliv, probleme s jetrom. Dozvoljeni unos ovog minerala za odrasle iznosi 45 mg dnevno, ali po potrebi lekar može prepisati i veću dozu, kada su i neophodni.

Danas su takođe sve traženiji suplementi u hrono ishrani, koja je postala veoma popularna na području Balkana. Saznajte više o hronovoj dijeti.

Članak Dijetalni suplementi u ishrani da ili ne je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info