Biljka stevija zaslađivač iz prirode

Stevija zaslađivač ne sadrži kalorije, pri to m je veoma je zdrav, a za razliku od rafinisanog šećera, obiluje važnim hranljivim sastojcima i antioksidansima. Preporučuje se svima, a naročito šećerašima i gojaznim osobama koje žele vratiti svoje telo u normalu. Veoma su popularni kolači za dijabetičare, koji pogađate u svom sastavu sadrže steviju. Istraživanje je pokazalo da prirodni zasladivači ne utiču na nivo šećera u krvi i dejstvo insulina, što ovakvim osobama omogućava da uživaju u raznim poslasticama.

Stevia rebaudiana je biljka koja potiče iz Južne Amerike, a pripada familiji Asteraceae, u koju spadaju suncokret i hrizantema. Tradicionalno se koristila stevija biljka kao prirodni zaslađivač pića i za pravljenje čaja. U nastavku saznajte za šta je sve dobra, te na koji način da je iskoristite u vašoj svakodnevnoj ishrani. Ostanite sa nama..

Kako se dobija steviol-glikozid?

„Stevijom“ se naziva cela biljka, iako su samo neki njeni delovi slatki. Danas se taj naziv koristi za steviol-glikozide, slatke sastojke koji se dobijaju iz lišća ove biljke, a koji su 250 do 300 puta slađi od veštačkog šećera, pa se hrani i napicima dodaje u mnogo manjim količinama.

Biljka ne tamni niti se karamelizuje na isti način kao šećer. Ona ne sadrži kalorije, ali to ne znači da ćete obavezno smršati ako se stevija zaslađivač koristite umesto šećera.

Lišće stevije sarži kalijum,cink, magnezijum i vitamin B3, kao i znatan procenat vlakana, koja pomažu u sprečavanju zatvora i poboljšavaju varenje. Takođe, sadrži dosta gvožđa, pa može biti od pomoći anemičnim osobama.

Steviol-glikozidi izdvajaju se iz lišća stevije, a potom se filtriraju i pročišćavaju. Ovaj postupak je sličan načinu na koji se dobijaju šećer i ekstrakt vanile. Nakon ekstrakcije i pročišćavanja, steviol- glikozidi su po sastavu jednaki onima koji se nalaze u lišću.Ovaj proces daje steviji čistiji ukus, nalik šećeru, a pročišćavanje je veoma bitno i radi zdravstvene bezbednosti.

Glikozidi steviozid i rebaudiozid A važni su zbog svojih slatkih svojstava. S njima u vezi su i rebaudiozid C, dulkozid A, rubusozid, steviolbiozid i rebaudiozid B, kojih u manjim količinama ima u steviol-glikozidu. Rebaudiozid A otprilike je 250 do 300 puta slađi od saharoze.

Svi steviol- glikozidi imaju zajedničku steviol osnovu, a razlika je u broju i rasporedu molekula šećera zakačenih za nju. Krajnji proizvod je veoma pročišćen zasladivač stevija-glikozid, to jest aroma koja se koristi u ishrani.

Kako se koristi stevija zaslađivač?

Više od 5.000 namirnica i pića širom sveta trenutno sadrži steviju. Najviše je ima u čokoladama, sladoledima, raznim desertima, slatkišima, konzerviranim namirnicama, sosovima, voćnim jogurtima, žvakaćim gumama, dijetalnim pićima, upravo jer je stevija zaslađivač izuzetno cenjen.

Ekstrakti lišća stevije u SAD koriste se kao dijetetski suplementi još od sredine devedesetih godina dvadesetog veka, a mnogi sadrže mešavinu slatkih i neslatkih sastojaka njenog lišća.

Neki recepti dozvoljavaju upotrebu ovih prirodnih zamena za šećer, međutim, doza koja se koristi varira, što zavisi od samog proizvoda, pa bi se trebalo pridržavati preporuka proizvođača kada je stevija zaslađivač u pitanju.

Idealna namirnica za dijabetičare

Stevija biljka nije kalorična, naime prirodni zaslađivači koji se od nje dobijaju imaju minimalno ili nimalo kalorija po dozi, u zavisnosti od drugih sastojaka s kojima se kombinuju. Ovo je važno za osobe koje vode računa o kilaži ili imaju dijabetes.

Stevija zaslađivač sadrži i neke vitamine (A, B, C), minerale (gvožđe, cink, kalcijum), elektrolite (so, kalijum), proteine i druge elemente. Istraživanje je pokazalo da zaslađivači od stevije ne dodaju kalorije ili ugljene hidrate ishrani i ne utiču na nivo šećera u krvi i dejstvo insulina, što osobama s dijabetesom omogućava da jedu razne poslastice.

Pogodna za dijete i zdravo mršavljenje

U nasumičnom 6 -nedeljnom kontrolisanom testiranju, 122 osobe dnevno su uzimale četiri doze od po 330 mg ekvivalenta steviola. U poredenju s placebom, stevija biljka nije uticala na nivo šećera u krvi. Uz to, naučni rad Academy of Nutrition and Dietetics (na temu nutritivnih i nenutritivnih zasladivača) analizirao je nasumično kontrolisana istraživanja i efekte steviola na metaboličke procese u poređenju s dejstvom placeba.

Studije su pokazale da skoro uopšte nije bilo promena kad je u pitanju šećer u krvi, nivo insulina, hipertenzija i kilaža. U jednoj studiji u kojoj su registrovane minimalne promene, osobe obolele od dijabetesa tipa 2 prijavile su postprandijalni nivo glukoze i glukagonsku reakciju nakon obroka sa stevijom, a u poredenju s obrokom koji je sadržao placebo.

Uzroci epidemije gojaznosti u svetu vrlo su složeni, a uključuju faktore poput smanjene fizičke aktivnosti, dugog sedenja za računarom, kao i preterivanja u visokokalorijskoj hrani, bogatoj mastima i dodatim šećerima. Procenjuje se da rafinisani šećer čini 16 procenata ukupnih unetih kalorija u savremenoj ishrani, zbog čega se smatra jednim od vodećih krivaca za drastičan porast broja gojaznih osoba i dijabetičara. Budući da biljka stevija ne sadrži kalorije, idealna je zamena za šećer. Zamena od samo 25 g (oko šest kašičica) šećera stevijom znači 100 kalorija manje.

Antikancerogena svojstva stevije pomažu kod najtežih oboljenja

Biljka stevija sadrži mnoga jedinjenja sterola i antioksidansa – triterpena, flavanoida i tanina. Najznačajniji flavanoidi i polifenoli, antioksidansne fitohemikalije koje se nalaze u steviji, jesu: kempferol, kvercetin, hlorogena i kofeinska kiselina, izokvercetin i izosteviol.

Prema Američkom žurnalu epidemiologije, studije su pokazale da kampferol može smanjiti rizik od raka pankreasa za 23 odsto , što je veoma značajan podatak za muškarce. Ostali antioksidansi takođe igraju veoma značajnu ulogu u sprečavanju malignih oboljenja. Pored toga, stevija zaslađivač neutrališe štetno dejstvo slobodnih radikala i sprečava oštećenja ćelija.

Prirodni zaslađivač širokog antibakterijskog dejstva

Ekstrakt stevije pokazao je jako antibakterijsko dejstvo protiv širokog spektra patogenih bakterija, uključujući neke sojeve ešerihije koli i salmonelu. Takođe,  stevija biljka pomaže u suzbijanju kandide, a pokazalo se i da poseduje antivirusno dejstvo, konkretno u slučaju rotavirusa.

Istraživanja na pacovima pokazala su obećavajuće imunomodularno, antimutageno i antioksidansno dejstvo stevije.

Određeni glikozidi ekstrakta stevije šire krvne sudove, te povećavaju izlučivanje soli i urina. U malo većim dozama, stevija biljka može sniziti krvni pritisak. Ova biljka može imati kardiotonično dejstvo, tj. normalizuje pritisak i reguliše srčani ritam.

Izaziva li nuspojave i alergijske reakcije

U studiji akutne toksičnosti sprovedenoj na različitim laboratorijskim životinjama – utvrđeno je da je steviozid, glavni glukozid stevije, netoksičan. Nezavisni eksperti iz SAD i drugih delova sveta zaključili su da je stevija zaslađivač bezbedan za sve uzraste, jer nisu zabeležene nikakve bitnije kontraindikacije ili neželjena dejstva.

Godine 2008, američka Uprava za hranu i lekove objavila je daje stevija biljka bezbedna kao dodatak hrani i piću. Budući da ne postoji veliko interesovanje potrošača za niskokalorične, prirodne zaslađivače, mnoge kompanije koriste je u svojim proizvodima.

Godine 2010, Evropska uprava za bezbednost hrane analizirala je literaturu kako bi utvrdila postoji li razlog za zabrinutost kad su u pitanju alergije na steviju.  Analitičari su zaključili da steviol-glikozidi ne reaguju i ne metabolišu se u reaktivna jedinjenja, zbog čega je malo verovatno da mogu izazvati alergijske reakcije kad se unose u organizam ishranom.
Uz to, iako ne postoje naučni dokazi da genetski modifikovana hrana izaziva alergije, treba ipak naglasiti da stevija zaslađivač nije GMO, pa ne treba ni da postoji bojazan da će  izazvati alergijeske reakcije.

Gde kupiti steviju i koja je cena 

Stevija zaslađivač se danas nalazi na gotovo svim rafovima i policama prodavnica zdrave hrane, ali vas molimo da obratite pažnju na sledeće: čitajte šta piše na ambalaži, jer vam se verovali ili ne može desiti ko nama da primetite da u sastavu kesice stoji pored stevije i dekstroza (šećer). Zaobilazite ovakve proizvode kad god možete i uvek se informišite o sastavu svake namirnice koju planirate da pazarite.

Cena stevije u Srbiji kreće se od 800 do 1000 din za pakovanje od 20 grama, tako da sve što je značajno jeftinije nije to, već je najverovatnije pomenuti „mix“. Stevija zaslađivač je puno više od zamene za šećer, u šta ćete se sigurno uveriti i sami, odmah kako je počnete upotrebljavati.

Članak Biljka stevija zaslađivač koji ne goji je izvorno obljavljen na stranici meseceva dijeta | meseceve mene od autora dijeta.info